Blog & Vesti
Ustajete ujutru umorni iako ste spavali dovoljno. Penjete se uz stepenice i ostajete bez daha. Koža vam je bleda, ruke su vam hladne, a koncentracija sve slabija.
I onda odete da izvadite krv.
Na rezultatima kompletne krvne slike, pored oznake Hb (ili HGB) stoji broj koji je ispod referentne vrednosti i zvezdica koja vam govori da nešto nije u redu.
To je nizak hemoglobin i to je najčešći laboratorijski znak anemije.
Ali šta to zapravo znači za vaše telo? Da li je u pitanju nedostatak gvožđa, ili nešto drugo? Da li je dovoljno promeniti ishranu, ili vam treba terapija? I zašto se nekada dešava da je gvožđe uredno, a hemoglobin i dalje nizak?
U ovom tekstu ćemo vam objasniti sve što treba da znate: od toga šta hemoglobin radi u vašem telu, preko toga kako da pravilno pročitate svoje laboratorijske nalaze, do konkretnih koraka koje možete preduzeti. Bez komplikovanih medicinskih termina, bez nepotrebnog straha, samo jasni odgovori na pitanja koja vas zaista zanimaju.
Hemoglobin je protein koji se nalazi unutar crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Njegova glavna uloga je da veže kiseonik iz pluća i prenese ga do svakog organa, tkiva i ćelije u vašem telu.
Zamislite ga kao dostavno vozilo. Eritrociti su kamioni, a hemoglobin je tovar koji ti kamioni nose. Taj tovar je kiseonik. Bez dovoljno hemoglobina, vaši organi jednostavno ne dobijaju kiseonik koji im je potreban da bi normalno funkcionisali.
Zato se i osećate umorno, bez daha i bez energije kada vam je hemoglobin nizak. Vaše telo se bukvalno guši iznutra.
Ali hemoglobin ne radi samo u jednom smeru. Kada isporuči kiseonik ćelijama, on na povratku pokupi ugljen dioksid, otpadni gas koji nastaje u ćelijama, i odnese ga nazad u pluća gde ga izbacujete izdisanjem. Dakle, hemoglobin je istovremeno i dostavljač i čistač.
Ono što je važno da znate je da hemoglobin u svom sastavu sadrži gvožđe. Upravo je atom gvožđa taj koji omogućava hemoglobinu da veže kiseonik za sebe. Bez gvožđa, nema funkcionalnog hemoglobina. Bez hemoglobina, nema transporta kiseonika. I upravo zato su gvožđe i hemoglobin toliko neraskidivo povezani u vašim laboratorijskim nalazima.
Kada vam lekar kaže da imate nizak hemoglobin, to u praksi znači da vaša krv ne može da prenese onoliko kiseonika koliko je vašem telu potrebno. A razlozi za to mogu biti različiti, od nedostatka gvožđa, preko nedostatka vitamina, pa sve do hroničnih bolesti o kojima ćemo detaljno govoriti u nastavku teksta.
U prethodnom delu smo pomenuli da hemoglobin sadrži gvožđe. Ali ta veza zaslužuje detaljnije objašnjenje, jer upravo tu nastaje većina zabuna kada pacijenti pokušavaju da protumače svoje laboratorijske nalaze.
Gvožđe je mineral koji vaš organizam ne može sam da proizvede. Unosite ga isključivo kroz hranu ili suplemente. Kada gvožđe dospe u organizam, ono putuje do koštane srži, koja je fabrika u kojoj se proizvode crvena krvna zrnca. Tamo se gvožđe ugrađuje u hemoglobin, i tek tada hemoglobin postaje sposoban da veže kiseonik.
Bez gvožđa, koštana srž može da pravi eritrocite, ali ti eritrociti su siromašni hemoglobinom. Manji su, bledji i ne mogu da prenesu dovoljno kiseonika. Na laboratorijskim nalazima to se vidi kao nizak MCV (srednji volumen eritrocita) i nizak MCH (srednja količina hemoglobina po eritrocitu). Lekar ovo prepoznaje kao mikrocitnu anemiju, koja je najčešće posledica upravo nedostatka gvožđa.
Ali tu priča ne staje.
Vaše telo ne koristi svo gvožđe odmah. Deo gvožđa odlazi u rezerve, koje se čuvaju u obliku feritina, proteina koji skladišti gvožđe u jetri, slezini i koštanoj srži. Zamislite feritin kao magacin. Kada dnevni unos gvožđa nije dovoljan, telo otvara taj magacin i koristi zalihe da održi proizvodnju hemoglobina.
Zato je feritin toliko važan u laboratorijskim nalazima. Možete imati normalno serumsko gvožđe, a da vam je feritin već nizak. To znači da vaše telo trenutno funkcioniše, ali da su rezerve pri kraju. Ako se ništa ne promeni, pad hemoglobina je samo pitanje vremena.
Upravo zato lekar nikada ne gleda samo jednu vrednost izolovano. Hemoglobin, serumsko gvožđe i feritin su tri različita pokazatelja, i tek kada ih čitate zajedno, dobijate pravu sliku o tome šta se dešava u vašem organizmu.
Kada na vašem laboratorijskom nalazu hemoglobin padne ispod donje granice referentnog opsega, to stanje se naziva anemija ili malokrvnost. Ali „nizak hemoglobin“ ne znači isto za svakoga. Ono što je normalna vrednost za odraslog muškarca nije normalna vrednost za trudnicu ili dete od tri godine.
Upravo zato postoje referentne vrednosti. To su opsezi koji vam pokazuju gde bi vaš hemoglobin trebalo da se nalazi s obzirom na vaš pol, uzrast i fiziološko stanje. Svaki laboratorijski nalaz ima naveden referentni opseg pored vaše izmerene vrednosti, i to je prva stvar koju treba da pogledate.
Važno je razumeti jednu stvar. Hemoglobin koji je „malo ispod normale“ i hemoglobin koji je ozbiljno nizak nisu ista situacija. Blagi pad može proći gotovo nezapaženo, sa povremenim umorom koji lako pripišete stresu ili nedovoljnom snu. Ali ako hemoglobin padne značajno, simptomi postaju izraženi, od konstantnog umora i vrtoglavice do ubrzanog rada srca čak i u mirovanju.
Zato je prvi korak uvek isti. Pogledajte svoj nalaz, uporedite vrednost sa referentnim opsegom za vašu grupu, i ako je ispod donje granice, obratite se lekaru da zajedno utvrdite uzrok.
| Grupa | Normalne vrednosti | Anemija se dijagnostikuje ispod |
| Odrasli muškarci | 130 do 170 g/L | 130 g/L |
| Odrasle žene | 120 do 150 g/L | 120 g/L |
| Trudnice | 110 do 130 g/L | 110 g/L |
| Deca (6 do 12 godina) | 115 do 155 g/L | 115 g/L |
| Novorođenčad | Više vrednosti koje postepeno opadaju tokom prvih meseci života | Zavisi od uzrasta |
Ove vrednosti su zasnovane na kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije i služe kao opšti okvir. Referentni opseg na vašem konkretnom nalazu može se neznatno razlikovati u zavisnosti od laboratorije i metode merenja, pa uvek čitajte brojeve koji su navedeni na vašem izveštaju.
Nizak hemoglobin se ne javlja preko noći. Simptomi najčešće dolaze postepeno, i upravo zato ih ljudi mesecima pripisuju stresu, lošem snu ili „gustom periodu“ na poslu.
Ali vaše telo vam šalje jasne signale. Evo na šta da obratite pažnju:
Konstantan umor i iscrpljenost koji ne prolaze ni nakon odmora. Ovo je najčešći i najraniji simptom. Osećate se kao da vam je baterija stalno pri kraju.
Bledilo kože, desni i unutrašnjosti donjih kapaka. Hemoglobin daje krvi crvenu boju, pa kada ga nema dovoljno, koža gubi svoju prirodnu boju.
Kratak dah pri naporu koji ranije niste imali. Penjanje uz stepenice ili brzo hodanje vas zamaraju više nego obično.
Vrtoglavica, nesvestica i česte glavobolje. Mozak je organ koji troši najviše kiseonika, pa prvi reaguje kada ga nema dovoljno.
Ubrzan rad srca. Srce pokušava da nadoknadi manjak kiseonika tako što brže pumpa krv. Možete osetiti lupanje čak i u mirovanju.
Hladne ruke i noge. Telo usmerava preostali kiseonik ka vitalnim organima, a ekstremiteti ostaju zapostavljeni.
Kod blagog pada hemoglobina možda ćete primetiti samo umor. Ali što je hemoglobin niži, simptomi postaju izraženiji i ozbiljniji. Ako prepoznajete sebe u više od dva simptoma sa ove liste, kompletna krvna slika je prvi korak koji treba da napravite.
Nizak hemoglobin je signal da negde u organizmu postoji problem koji treba pronaći.
Nedostatak gvožđa je daleko najčešći uzrok i odgovoran je za oko polovinu svih slučajeva anemije. Telo nema dovoljno sirovine da proizvede hemoglobin, bilo zato što ga ne unosite dovoljno kroz hranu, bilo zato što ga slabo apsorbujete.
Gubitak krvi je drugi čest razlog, i ne mora biti očigledan. Obilne menstruacije, čir na želucu, hemoroidi ili polipi u crevima mogu izazivati sitna ali stalna krvarenja koja polako troše vaše rezerve gvožđa.
Nedostatak vitamina B12 i folne kiseline. Ovi vitamini su neophodni za pravilno sazrevanje crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži. Bez njih, telo proizvodi eritrocite koji su preveliki i nefunkcionalni, čak i kada gvožđa ima dovoljno.
Hronične bolesti. Problemi sa bubrezima, autoimuna oboljenja, infekcije i upalni procesi mogu ometati proizvodnju hemoglobina. Kod ovih stanja telo često ima gvožđe, ali ga „zaključava“ i ne koristi.
Bolesti koštane srži koje ometaju proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Ovo su ređi uzroci, ali ih lekar mora isključiti ako se anemija ne povlači na standardnu terapiju.
Upravo zato jedan jedini broj na laboratorijskom nalazu nije dovoljan za dijagnozu. Hemoglobin vam kaže da problem postoji. Ali tek dodatne analize otkrivaju koji je uzrok u pitanju i kako ga lečiti.
Anemija može da pogodi bilo koga, ali određene grupe su znatno podložnije. Pol, uzrast, fiziološko stanje i način ishrane igraju ključnu ulogu u tome koliko je vaš organizam osetljiv na pad hemoglobina.
U nastavku objašnjavamo specifičnosti za svaku grupu, šta je normalno a šta zahteva pažnju, i kada je pravi trenutak da se uradi laboratorijska provera.
Deca su posebno osetljiva na nedostatak gvožđa jer njihov organizam ubrzano raste i razvija se, a samim tim i potreba za gvožđem je povećana. Ako ishrana ne prati taj tempo, hemoglobin brzo opada.
Najčešći uzroci kod dece su obroci koji ne sadrže dovoljno hrane bogate gvožđem ( meso, zeleno lisnato povrće…), prekomeran unos kravljeg mleka (koje je siromašno gvožđem i otežava njegovu apsorpciju) i česte infekcije koji dodatno troše rezerve organizma.
Problem je što deca retko umeju da opišu simptome. Umesto da kažu „umoran sam“, postaju razdražljiva, nezainteresovana za igru, slabije napreduju u školi ili su češće bolesna. Ako primetite ove promene, kompletna krvna slika sa nivoom gvožđa i feritina je prvi korak.
Kod beba situacija zahteva posebnu pažnju. Novorođenčad dolazi na svet sa zalihama gvožđa koje su stekli u poslednjih nekoliko meseci trudnoće. Te zalihe obično traju do četvrtog ili šestog meseca života.
Nakon toga, beba postaje zavisna od spoljnog unosa gvožđa. Bebe koje su prevremeno rođene ili sa malom porođajnom težinom imaju manje zalihe i ranije dolaze u rizik. Bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom nakon šestog meseca bez uvođenja hrane obogaćene gvožđem takođe mogu razviti deficit.
Poseban rizik nosi rano uvođenje kravljeg mleka, pre prvog rođendana, jer ono može iritirati zidove creva bebe i izazvati mikroskopska krvarenja koja dodatno troše gvožđe.
Blagi pad hemoglobina u trudnoći je potpuno normalna fiziološka pojava i dešava se kod velikog broja trudnica. Razlog je jednostavan: tokom trudnoće se volumen krvi u telu majke značajno povećava kako bi se beba snabdela kiseonikom, ali se broj crvenih krvnih zrnaca ne povećava istim tempom. Krv se praktično „razredi“.
Hemoglobin obično najniže vrednosti dostiže krajem drugog trimestra, a zatim počinje da raste. Normalne vrednosti u trudnoći kreću se između 110 i 130 g/L. Sve ispod 110 g/L već se smatra anemijom u trudnoći i zahteva intervenciju lekara.
Nelečena anemija u trudnoći nije bezazlena. Može povećati rizik od prevremenog porođaja, niske porođajne težine bebe i komplikacija tokom porođaja. Zato su redovne kontrole krvne slike tokom trudnoće obavezne, a ne opcione.
Kod starijih osoba nizak hemoglobin retko ukazuje samo na lošu ishranu. Češće je znak nečeg ozbiljnijeg što zahteva detaljnu dijagnostiku.
Sa godinama slabi apsorpcija gvožđa i vitamina B12 u crevima, čak i kada je ishrana adekvatna. Hronične bolesti koje su česte u starijem dobu, poput bubrežne insuficijencije, dijabetesa ili reumatoidnog artritisa, dodatno ometaju proizvodnju hemoglobina.
Posebno važan uzrok kod starijih su skrivena krvarenja u gastrointestinalnom traktu. Čir na želucu, hemoroidi, polipi u crevima ili čak tumori mogu izazivati spora, neprimetna krvarenja koja mesecima troše rezerve gvožđa pre nego što se pojave vidljivi simptomi.
Zato kod starijih osoba pad hemoglobina nikada ne treba olako shvatiti niti tretirati samo suplementima bez prethodnog utvrđivanja uzroka.
Žene su jedna od najugroženijih grupa kada je u pitanju anemija, i to pre svega zbog menstrualnog ciklusa. Svaka menstruacija znači gubitak krvi, a kod žena sa obilnim ili produženim ciklusima taj gubitak može biti značajan.
Procenjuje se da žene u reproduktivnom periodu imaju duplo veću potrebu za gvožđem od muškaraca, oko 18 mg dnevno naspram 8 mg. Ako ishrana ne pokriva tu razliku, rezerve gvožđa se postepeno troše, feritin opada, i na kraju pada i hemoglobin.
Dodatni rizik nose žene koje drže restriktivne dijete, vegetarijanke koje ne planiraju pažljivo unos gvožđa iz biljnih izvora, i žene sa ginekološkim problemima poput mioma koji izazivaju pojačana krvarenja.
Kod muškaraca se nizak hemoglobin javlja ređe nego kod žena, ali kada se pojavi, češće ukazuje na ozbiljniji uzrok koji zahteva temeljnu dijagnostiku.
S obzirom da muškarci nemaju mesečni gubitak krvi kroz menstruaciju, najčešći uzroci su krvarenja u gastrointestinalnom traktu (čir, gastritis, hemoroidi, polipi), hronične bolesti, problemi sa apsorpcijom hranljivih materija ili nedostatak vitamina B12.
Kod aktivnih sportista i muškaraca koji se bave intenzivnim fizičkim radom može doći do takozvanog sportskog deficita gvožđa, gde povećane potrebe organizma prevazilaze ono što ishrana obezbeđuje.
Ako ste muškarac i laboratorijski nalaz pokaže hemoglobin ispod 130 g/L, nemojte to zanemariti. Kod muškaraca ovaj nalaz češće nego kod žena zahteva dodatne pretrage kako bi se isključila ozbiljnija stanja.
Gvožđe uredno, feritin u granicama normale, a hemoglobin i dalje nizak. Kako je to moguće?
Gvožđe je samo jedna od sirovina potrebnih za proizvodnju hemoglobina. Kada je gvožđe uredno a hemoglobin nizak, problem leži negde drugde.
Nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline. Bez ovih vitamina koštana srž ne može pravilno da „sazri“ crvena krvna zrnca. Eritrociti koje proizvedi su preveliki i nefunkcionalni. Na nalazu se to prepoznaje po povišenom MCV.
Anemija hroničnih bolesti. Kod dugotrajnih infekcija, autoimunih oboljenja ili bolesti bubrega, telo namerno „zaključava“ gvožđe i ne dozvoljava da se koristi za proizvodnju hemoglobina. Gvožđe postoji u organizmu, ali je nedostupno.
Genetski faktori. Talasemija i drugi nasledni poremećaji mogu izazivati hroničnu blagu anemiju koja ne reaguje na suplemente gvožđa, jer problem nije u sirovini, već u načinu na koji telo pravi hemoglobin.
Zato kada vam nalaz pokaže ovaj paradoks, nemojte sami posezati za suplementima gvožđa. Sledeći korak su dodatne analize: vitamin B12, folna kiselina i broj retikulocita. Jer u ovom slučaju, terapija gvožđem neće rešiti problem.
Hematokrit pokazuje koliki procenat vaše krvi čine crvena krvna zrnca. Ako je hemoglobin nizak, hematokrit će skoro uvek biti nizak zajedno sa njim, jer su direktno povezani.
Manje hemoglobina znači manje funkcionalnih eritrocita, a manje eritrocita znači manji procenat u ukupnoj zapremini krvi. Zato se ova dva parametra na nalazu uvek čitaju zajedno. Normalne vrednosti hematokrita kreću se oko 40 do 50% kod muškaraca i 35 do 45% kod žena.
Kada su oba parametra istovremeno snižena, to potvrđuje da je u pitanju anemija i da vaš organizam ne dobija dovoljno kiseonika. Lekar će na osnovu dodatnih parametara iz krvne slike, pre svega MCV i MCH, proceniti da li se radi o anemiji usled nedostatka gvožđa, nedostatka vitamina ili nečeg drugog. Samo hematokrit, kao ni sam hemoglobin, nije dovoljan za postavljanje dijagnoze. Potrebna je kompletna slika.
Sve počinje analizom kompletne krvne slike (KKS). To je osnovna analiza krvi koja meri hemoglobin, hematokrit, broj eritrocita, leukocita i trombocita.
Pored navedenih parametara, u rezultatu krvne slike prikazane su i vrednosti parametara MCV i MCH.
MCV pokazuje veličinu eritrocita, ako su sitni, verovatno je u pitanju nedostatak gvožđa, ako su preveliki, sumnja se na nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline.
MCH pokazuje koliko hemoglobina nosi svaki eritrocit pojedinačno.
Rezultate analize kompletne krvne slike u laboratoriji HealthLab dobijate za 15 minuta.
Kada KKS pokaže anemiju, sledeći korak su ciljane analize:
Sve ove analize možete uraditi iz jednog uzorka krvi, jednim dolaskom u laboratoriju HealthLab u Nišu. Što preciznije nalaze imate, to će vaš lekar brže i tačnije odrediti uzrok i pravu terapiju.
Ishrana je temelj prevencije i važna podrška u lečenju anemije, ali morate znati jednu stvar. Ako je hemoglobin značajno snižen, hrana sama po sebi ne može da ga vrati u normalu dovoljno brzo. U tim slučajevima ishrana pomaže, ali glavni posao odrađuje terapija koju propisuje lekar.
Kada govorimo o gvožđu iz hrane, postoje dve vrste i razlika među njima je ogromna.
Hem gvožđe se nalazi u namirnicama životinjskog porekla i telo ga usvaja mnogo lakše. Najbolji izvori su crveno meso, džigerica, piletina, riba i jaja. Od svega što pojedete, telo apsorbuje oko 15 do 35% hem gvožđa.
Ne-hem gvožđe dolazi iz biljnih izvora: spanać, pasulj, sočivo, brokoli, kopriva, cvekla. Telo ga znatno teže usvaja, svega 2 do 20%, ali postoji trik koji dramatično poboljšava apsorpciju.
Vitamin C je vaš najbolji saveznik. Dodajte limunov sok u obrok, jedite papriku uz pasulj, ili popijte sok od pomorandže uz hranu bogatu gvožđem. Vitamin C može višestruko povećati apsorpciju gvožđa biljnog porekla.
Sa druge strane, postoje namirnice koje blokiraju apsorpciju gvožđa i koje ne treba konzumirati istovremeno sa obrocima bogatim gvožđem. Kafa, crni čaj i mlečni proizvodi su najveći blokatori. Tanini iz kafe i čaja, kao i kalcijum iz mleka, značajno smanjuju količinu gvožđa koju vaš organizam može da usvoji. Zlatno pravilo je da ih konzumirate najmanje dva sata pre ili posle obroka bogatog gvožđem.
Ako ste vegetarijanac ili vegan, obratite posebnu pažnju na planiranje obroka. Kombinacija mahunarki, zelenog lisnatog povrća i izvora vitamina C u svakom obroku može značajno da pomogne u održavanju nivoa gvožđa.
Blagi umor koji traje dan dva nije razlog za paniku. Ali ako se umor, bledilo ili kratak dah nastavljaju nedeljama i ne prolaze nakon odmora, to je jasan signal da treba proveriti krvnu sliku.
Postoje situacije koje zahtevaju hitnu reakciju. Ako osetite bol u grudima, izrazitu vrtoglavicu ili nesvesticu, ako imate kratak dah čak i u mirovanju, ili ako primetite crnu stolicu ili krv u stolici, ne čekajte. Ovo mogu biti znaci ozbiljnog krvarenja ili teškog pada hemoglobina koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Takođe, ako već uzimate suplemente gvožđa ili ste promenili ishranu, a nakon mesec dana ne osećate nikakvo poboljšanje, obavezno se obratite lekaru. To može značiti da uzrok anemije nije nedostatak gvožđa, već nešto drugo što zahteva drugačiji pristup.
Trudnice, starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima treba redovno da kontrolišu krvnu sliku čak i kada se osećaju dobro. Kod ovih grupa anemija se može razvijati tiho, bez izraženih simptoma, sve dok ne postane ozbiljna.
Naš stručni tim je tu za vas. Kontaktirajte nas i zakažite termin brzo i jednostavno.
Pozovite nas
060 3505579Pošaljite mail
info@healthlab.rsPosetite nas
Vojvode Mišića 48b, Niš
